Kada se UFC borci istroše? 16,429 borbi imenuje dva krivca

Svake borilačke nedelje neko dobije tu etiketu. Potrošen. Stiže onog trenutka kada bivši izazivač izgubi dva meča zaredom, i obično je izriče test golim okom, što će reći osećaj. Hteo sam pravi odgovor na pitanje oko kog se navijači stalno prepiru, a niko se ne potrudi da ga izmeri: kada se borci istroše i šta ih zapravo troši? Da li su godine? Kilometraža u Oktagonu? Udarci koje su primili? Nokdauni koje su preživeli?

Pa smo izmerili. Uzeli smo 16,429 UFC nastupa od 2005. godine iz naše sopstvene baze rezultata i za svaki pojedinačni izlazak u kavez izračunali borčev brojač kilometraže onakav kakav je bio u trenutku kada su se vrata zatvorila: koliko je te večeri imao godina, koliko je UFC borbi već imao iza sebe, koliko je minuta u kavezu upisao, koliko je udaraca u glavu ukupno primio tokom cele svoje UFC karijere (iz zvanične statistike po borbi), koliko puta je bio u nokdaunu i koliko puta je zaustavljen udarcima. Onda smo gledali šta se dešava dalje.

Četiri osumnjičena. Dve presude. A dva koja izlaze na slobodu upravo su ona dva koja svi krive.

Prvi osumnjičeni: rođendani. Kriv, i to bez dileme.

Starost je jedina varijabla u celoj studiji koja proizvodi gladak, neumoljiv, monoton pad. Nigde u podacima ne postoji plato vrhunske forme. Svaki trogodišnji raspon gori je od prethodnog, i to počinje odmah:

Pročitajte tu poslednju kolonu dvaput. Borac mlađi od 25 godina ima otprilike 1 u 10 šanse da te večeri bude zaustavljen udarcima. Posle 37. godine to je 1 u 4. Procenat pobeda ne survava se sa litice na neki magičan rođendan, i to je deo koji me je iznenadio. On prosto erodira, oko dva poena po rasponu, u svakom rasponu, od dana kada je borac dovoljno star da iznajmi auto. Narativ o litici je pogrešan. Tačan je narativ o pokretnim stepenicama, a te stepenice idu samo nadole.

Drugi osumnjičeni: kilometraža. Nevin, uglavnom. I ovde dugujem svođenje računa, jer smo o iskustvu već pisali.

Juče smo objavili tekst koji pokazuje da je iskustvo u Oktagonu anti-prediktor: kroz tri godine UFC rezultata, borac sa više UFC borbi pobeđivao je u samo 43.9 posto slučajeva. Ako kilometraža ne troši borce, kako iskustvo može da predviđa poraz?

Zato što razlika u iskustvu nikada nije suštinski bila o iskustvu. To je razlika u godinama prerušena u iskustvo. Vreme u kavezu samo po sebi ovde ne radi gotovo ništa: borci sa 120 do 179 minuta u karijeri pobeđuju u 52.0 posto slučajeva, statistički identično borcima sa manje od 30 minuta i njihovih 48.7 posto, a broj se ugiba tek kada se pređe 180 minuta u karijeri (44.1 posto), prag koji gotovo niko ne dostiže dok je mlad. Broj borbi priča istu priču. Mladi borci koji nižu nastupe nastavljaju da pobeđuju, jer je jedini način da vas toliko često i toliko rano stavljaju na karte taj da ste veoma dobri. Kilometraža stiže u paketu sa rođendanima, a štetu prave rođendani. Kada je naš raniji tekst utvrdio da iskusniji borac gubi, uglavnom je utvrdio da stariji borac gubi. Ta dva teksta nisu u sukobu. Drugi objašnjava prvi.

Treći osumnjičeni: primljeni udarci. Nevin, i tu podaci postaju istinski čudni.

Najintuitivnija teorija trošenja je akumulacija: svaki udarac u glavu je podizanje sa ograničenog računa, i jednog dana račun je prazan. Podaci kažu suprotno. Među borcima od 34 godine i starijim, oni koji su tokom karijere primili najmanje udaraca u glavu (ispod 300) bili su nokautirani u 23.5 posto svojih borbi. Oni koji su primili 800 ili više bili su nokautirani u 18.5 posto. Najviše pogađane borce bilo je najteže završiti, a ista inverzija pojavljuje se u svakom starosnom rasponu.

To nije dozvola da jedete pesnice. To je efekat preživljavanja, i upravo to je nalaz. Šansu da primite 800 udaraca u glavu u UFC karijeri dobijate samo ako vam brada izdrži prvih 400. Krhki momci nikada ne stignu do korpe visoke kilometraže, jer ih je sport već uklonio. Izdržljivost nije nešto što vam obim oduzima. Izdržljivost je ulaznica za bilo kakvo gomilanje obima. Teorija računa o bradi postavila je stvar naopako: primljeni obim nije podizanje sa računa, on je dokaz stanja na njemu.

Ovde postoji očigledan prigovor i testirali smo ga: možda grupa sa malim obimom deluje krhko samo zato što krhki borci bivaju nokautirani rano, pre nego što stignu da nagomilaju udarce. Ograničimo zato uzorak na borce koji u UFC-u nikada nisu bili nokautirani, pa čak ni oboreni, borce čije zbirove ništa nije skratilo. Obrazac preživljava: 12.6 procenata rizika od nokauta za borce čiste brade sa manje od 150 primljenih udaraca u glavu, 8.2 procenta za one preko 300. Primati mnogo udaraca po minutu jeste blag znak upozorenja sam po sebi, ali i taj signal nestaje čim nokdauni uđu u sliku. Priču nikada nisu pričali udarci. Pričali su je nokdauni.

Četvrti osumnjičeni: obaranja. Kriv. Ovo je pravi brojač kilometraže, i svako očitavanje na njemu je trajno.

Pretrpljeni nokdauni u karijeri najčistiji su signal oštećenja u celoj studiji. Borac koji u UFC-u nikada nije bio oboren biva zaustavljen udarcima u 13.9 posto svojih borbi. Posle pet ili više nokdauna u karijeri to je 25.3 posto. Raniji KO porazi su još suroviji: posle četvrtog KO poraza u karijeri, šansa da se i sledeća borba završi KO porazom iznosi 29.3 posto, više nego dvostruko u odnosu na osnovnih 13.8 posto kod nikada zaustavljenih.

I za razliku od priče o obimu udaraca, ova preživljava kontrolu po godinama. Uzmite samo borce od 34 godine i starije: oni koji nikada nisu bili obarani bivaju zaustavljeni u 19.1 posto slučajeva, oni koji su obarani tri ili više puta u 27.5 posto. To poslednje polje, star i ranije obaran, najgore je pojedinačno polje na celoj tabli. Godine i nokdauni nisu isti osumnjičeni dva puta. Oni su saučesnici.

Ni brada ne zarasta. Među borcima od 30 godina i starijim, nokaut u prethodnih godinu dana gura rizik od KO poraza u sledećoj borbi na 23.4 posto. Tri ili više godina oporavka vraća ga tek na 19.4 posto, i dalje znatno iznad 16.0 posto kod boraca koji nikada nisu bili zaustavljeni. Pauza umanjuje štetu. Ništa je ne briše.

Foto: 3d U.S. Infantry Regiment "The Old Guard" / CC0

Knjiga nokdauna ima svoje izuzetke, i oni su poučni. Michael Bisping pretrpeo je 12 nokdauna u karijeri, čime deli prvo mesto u našoj bazi, a posle petog je imao skor 7-4, uključujući i osvajanje titule. Neil Magny pretrpeo ih je 11 i dobio je 59 posto od 22 borbe od svog petog nokdauna. Keith Jardine pretrpeo je 10 i posle petog je imao 1-4. Pravilo nije da je oboreni borac gotov. Pravilo je da se šanse naginju, borbu za borbom, i da se nikada ne vraćaju nazad.

Pa kada se to zapravo dešava? Pogledali smo 485 penzionisanih boraca u našoj bazi sa najmanje osam UFC borbi i svakome vremenski označili najbolju formu u karijeri (koristeći istoriju našeg Power Index rejtinga, naše sopstvene izvedene metrike, isključivo kao vremensku oznaku). Medijalni borac dostigao je vrhunac sa 30.6 godina. Polovina svih vrhunaca pala je između 28.0 i 33.2. Medijalna poslednja borba stigla je sa 34.6, a medijalni borac dobio je 3.4 godine između svoje najbolje večeri u karijeri i one poslednje.

Tri i po godine. Tolika je tipična razdaljina između vrha planine i izlaza. A oblik tog perioda je brutalan: posle vrhunca, prosečan penzionisani borac dobijao je 30.8 posto svojih preostalih borbi, a više od četvrtine njih (25.9 posto) završilo se KO porazom.

Ove priče znate po imenu. Tony Ferguson imao je 0-8 posle svog vrhunca 2019. Chris Weidman imao je 3-8 posle 2015. sa sedam KO poraza. Donald Cerrone imao je 4-10 posle kraja 2016. Junior Dos Santos imao je 6-8 sa sedam KO poraza. Anderson Silva imao je 1-7 posle oktobra 2012, a Silva je izuzetak koji potvrđuje sve ostalo: njegov vrhunac stigao je sa 37.5 godina, u dobu za koje gornja tabela kaže da je trebalo da nosi rizik od KO poraza od 24.6 posto, i proveo je deceniju smejući se tom broju pre nego što je taj broj naplatio svoje.

Borci koji pobeđuju krivu dele isti profil, i on nije nikakva misterija. Daniel Cormier imao je 5-2 posle 37. godine. Demian Maia imao je 9-5. Francisco Trinaldo imao je 11-5. Glover Teixeira imao je 8-4 i osvojio je titulu sa 42. Randy Couture imao je 12-8. Rvači i grepleri, gotovo svi od njih, borci čiji stil troši rođendane umesto moždanih ćelija. Kriva starenja nije jedna kriva. Postoji kriva udarača i kriva greplera, i samo jedna od njih ima liticu na kraju.

Evo dela koji mi ne izlazi iz glave. Sport sve ovo već zna. Ne na zbirni način na koji smo mi to upravo izračunali, nego na pojedinačni način koji je zaista bitan: svaki matchmaker ume da prebroji KO poraze jednog borca, a ume i svaka komisija. Broj koji predviđa 29.3 posto šanse za još jedan poraz prekidom stoji tu, u skoru, pored borčevog imena, svaki put kada se potpisuje ugovor o borbi.

Mi smo napravili tabelu. Neko drugi pravi mečeve.