Devet francuskih boraca na UFC Parizu i domaći skor 23-5

Devet francuskih boraca u subotu izlazi u kavez u Accor Areni. To izjednačava najveći broj koji je UFC ikada stavio na jednu priredbu, isto kao Gane vs Spivac 2023. i Moicano vs Saint Denis 2024, a sve tri te priredbe održane su u istoj dvorani.

Ovo je peti septembar zaredom u kojem UFC organizuje Pariz. Četiri od pet termina pala su u prvu nedelju meseca. Promocija je praktično stvorila domaći termin, a rezultati u njemu su apsurdni: na četiri prethodne priredbe u Accor Areni francuski borci imaju skor 23-5.

Potražio sam razlog, jer 82% nije broj koji jedna nacionalna scena proizvede time što je dobra. To je broj koji proizvede mečmejker.

Domaći skor, priredba po priredba

Dvadeset osam francuskih uglova, dvadeset tri pobede. Dva od tih mečeva nemaju zatvarajuću kvotu u našoj istoriji kvota. Preostalih dvadeset šest deli se sasvim jasno, i ta podela je cela priča.

Kada su kladionice francuskog borca proglasile favoritom, francuski borci su u Parizu imali skor 18-1. Jedini izuzetak je Benoit Saint Denis sa -196 protiv Renata Moicana 2024, a taj meč je završen lekarskim prekidom, a ne nečim što je Moicano izgradio.

Kada su kladionice francuskog borca proglasile autsajderom, skor je bio 4-3.

Devetnaest od dvadeset šest kotiranih francuskih uglova bili su favoriti. Neki od njih nisu bili ni blizu izjednačeni: Taylor Lapilus sa -2243, Farès Ziam sa -1277, Saint Denis sa -1158, Nassourdine Imavov sa -919, Morgan Charriere sa -750, Oumar Sy sa -650 i -622, Ciryl Gane sa -614.

Tako izgleda domaća priredba. Dovedete lokalni roster, većini njih date protivnika kojeg mogu da pobede, dvorana poludi pet ili šest puta u toku večeri i svi rezervišu karte za sledeći septembar. To nije skandal. Svaka promocija u svakom borilačkom sportu radi to otkako promoteri postoje. Ali to ipak znači da skor 23-5 pripada mečmejking odeljenju barem koliko i borcima.

Zbog čega je ovogodišnja priredba zanimljiva

Foto: ZACK / CC BY 3.0

Šestorica od devetorice francuskih boraca u subotu su favoriti, a ubedljivo najkraće kotiran među njima je Salahdine Parnasse sa -595 protiv Dana Hookera u glavnoj borbi, na svom UFC debiju.

Ostalih pet favorita su Ziam sa -153, Sy sa -207, Michael Aljarouj sa -137, Nora Cornolle sa -127 i Delphine Benouaich sa -151. To nisu kvote od -600 i -1200 iz 2022. i 2024. godine. Četiri od pet nalaze se unutar bacanja novčića i po. Matthieu Duclos još uopšte nema smislenu kvotu, a preostala dvojica francuskih boraca, Axel Sola sa +128 i Morgan Charriere sa +159, autsajderi su.

Sola je autsajder zato što mu je protivnik Ziam, što me dovodi do dela ove priredbe o kojem razmišljam cele nedelje.

Dva Francuza, jedan poraz, zagarantovano

Ziam protiv Sole tek je drugi potpuno francuski meč u istoriji UFC-a. Prvi je bio William Gomis protiv Yanisa Ghemmourija, i dogodio se u ovoj istoj dvorani 2. septembra 2023.

Razmislite šta to znači za domaći skor. Svaka prethodna pariska priredba bila je sastavljena tako da francuski kontingent teoretski može proći bez poraza. Ova ne može. Jedan od devetorice će u subotu izgubiti bez obzira na to šta se desi u preostalih trinaest borbi, a promocija je to namerno tako bukirala, u ko-glavnoj borbi, na glavnom delu priredbe.

To možete pročitati na dva načina. Velikodušno čitanje jeste da je francuski roster u lakoj kategoriji postao dovoljno dubok da je UFC ostao bez uvezenih protivnika koje vredi dovoditi avionom, pa se domaći redosled sada mora rešiti u kavezu. Cinično čitanje jeste da će francuska publika navijati u svakom slučaju, pa je ovo besplatan sadržaj.

Ja naginjem velikodušnom čitanju, a razlog su reference. Sola je izrastao kroz amaterski međunarodni sistem: zlato na IMMAF European Open 2018, srebro na IMMAF Svetskom prvenstvu i 2017. i 2018. godine, a do maja 2019. bio je prvorangirani amaterski pound-for-pound borac na svetu u srednjoj kategoriji. Zatim je prešao među profesionalce, osvojio upražnjenu ARES titulu u lakoj kategoriji na ARES 18 u decembru 2023. TKO pobedom u četvrtoj rundi nad neporaženim Turpalom Younousovom i branio je više puta pre nego što ga je UFC potpisao. Ukupan skor mu je 11-1-1, a u UFC-u 2-1, i pobeda koja je pokrenula taj niz bio je nokaut u ovoj istoj dvorani prošlog septembra.

Ziam ima ukupan skor 18-5 i 8-3 u jedanaest UFC nastupa, sa ISKA K-1 evropskom kikboks titulom iza sebe, a poslednji put kada se borio u Parizu poneo je nagradu Performance of the Night za nokaut letećim kolenom protiv Matta Frevole. Takođe dolazi posle poraza odlukom u junu, što je vrsta detalja zbog koje se o favoritu sa -153 vredi raspravljati.

Trojica koji ovo nikada ranije nisu radili

Trojica od devetorice imaju nula UFC borbi: Parnasse, Aljarouj i Benouaich.

Aljarouj je rođen u Alepu, borilačke sportove je počeo sa dve i po godine, osvajao je arapske svetske titule u kung fuu kao jedanaestogodišnjak, zatim je 2014. godine stigao u Francusku i za oko dve godine prešao put od plavog do braon pojasa u džudu, dok je MMA u toj zemlji još bio ilegalan. Ima skor 13-3 i osvojio je regionalne titule u organizacijama 100% Fight, MMA GP i Hexagone.

Benouaich je u borbu ušla postrance. Prijateljica ju je odvela na ono što je bilo reklamirano kao probni čas džiu-džice, a ispostavilo se da je mjuej taj. Napustila je borilačke sportove na dve godine, pronašla grepling sa 20, četiri godine se takmičila za francusku reprezentaciju, a onda nanizala 2023. godinu koja izgleda kao štamparska greška: francuska amaterska MMA nacionalna šampionka, francuska amaterska bokserska šampionka u kategoriji Elite B, Portimao Box Cup i srebrna medalja na IMMAF Svetskom prvenstvu u Tirani. Profesionalnu karijeru je počela 2024. i ima skor 7-2.

Duclos je četvrti novajlija po duhu, ako već nije na papiru. Njegov jedini raniji nastup pod UFC zastavom bio je poraz na Contender Series od Marca Tulija u avgustu 2024, bez ugovora. Vratio se u Hexagone MMA, osvojio njihovu titulu u srednjoj kategoriji u februaru 2024, odbranio je tri puta, stigao do finala njihovog turnira srednje kategorije sa nagradom od 100.000 evra u aprilu, a UFC ga je potpisao direktno, dve godine nakon što mu je rekao ne.

Još jedan dokaz

Sedamnaestog marta 2017. godine, na 100% Fight 29 u Parizu, dvadesetjednogodišnji Morgan Charriere izgubio je finale turnira do 66 kg od devetnaestogodišnjeg Salahdinea Parnassea. Promocija je taj meč proglasila svojom borbom godine.

Devet godina i dva kontinenta karijere kasnije, Charriere se u subotu bori kao peti na glavnom delu priredbe, a Parnasse je nosi. Isti grad, isti turnirski žreb, ista dvojica ljudi na istoj priredbi, jedan od njih šampion Cage Warriorsa, a drugi KSW šampion u dve kategorije sa profesionalnim bokserskim nokautom u dosijeu.

Tako izgleda scena kada prestane da bude projekat i postane pogon. Da li će preživeti kontakt sa spiskom protivnika koji UFC nije sam sastavio, to je pravo pitanje subote, i po prvi put u pet godina barem jedan Francuz će to zagarantovano saznati.