Velter sa najviše pobeda u istoriji UFC-a otvara UFC 330

Foto: 3d U.S. Infantry Regiment "The Old Guard" / CC0

U subotu, dok većina navijača još odlučuje da li da naruči hranu pre UFC 330 pay-per-view programa, druga borba večeri izaći će pred uglavnom praznu arenu. U njoj: Neil Magny, čovek koji drži najznačajniji rekord u istoriji udarne UFC divizije, ulazi u svoju 38. UFC borbu protiv Ramiza Brahimaja na ranim prelimima.

Da stavim rekord na sto pre nego što neko slegne ramenima.

To nije neka čudna statistika o kvantitetu. To je najveći velteraš svih vremena, čovek prema kome se meri celokupna moderna istorija divizije, šest pobeda iza momka koji se bori pre nego što je prenosni tim popio kafu.

Akumulacija ide i dalje. Magny ima 37 završenih UFC borbi, deli treće mesto u istoriji kompanije sa Donaldom Cerroneom i Clayem Guidom, iza samo 46 Jima Millera i 41 Andreija Arlovskog. Ima 24 UFC pobede, svaku od njih u velteru, a broj titularnih borbi vezan za sve to je nula. Samo Miller, sa 28 pobeda i takođe nula prilika za titulu, pobedio je više puta u Oktagonu a da se nijednom nije borio za pojas.

Magny je napunio 39 godina 3. avgusta, dvanaest dana pre nego što izađe u terminu dok se arena tek zagreva.

Rekord za koji niko nije priredio žurku

Evo dela koji me zaista muči. Pao je najtrajniji divizijski broj GSP-a, a ne mogu da vam pokažem nijedan trenutak u kome je kompanija koja poseduje istorije obojice to tretirala kao događaj. Uporedite to sa godinama koje je ista kompanija provela prodajući Cerroneov pohod na rekord po ukupnom broju pobeda, kada je sama potera bila proizvod na polovini njegovih prenosa. Magny vodi uporedivu knjigu u najdubljoj diviziji koju ovaj sport ima, a njegova nagrada je izlazak pre nego što se svetla u areni uopšte isplati prigušiti.

Neki će reći da je pozicija na karti jednostavno ispravna. Magny je nerangiran, ima 39 godina, dolazi posle poraza predajom od Yaroslava Amosova u decembru, a i Brahimaj je nerangiran; rani prelim je mesto gde borba bez divizijskog uloga pripada. Priznaću polovinu toga. Niko se ne pretvara da ova borba oblikuje sliku oko titule, a karta iznad nje je zaista naslagana.

Ali "bez uloga" obavlja mnogo nepoštenog posla u toj rečenici. Ulog je sama knjiga rekorda. Svaka Magnyjeva pobeda sada produžava velter rekord koji već drži i približava ga Millerovih 28, najvećem broju pobeda u istoriji UFC-a. Miller ima 42 godine i još je aktivan, što znači da sport tiho vodi trku dvojice za najtrajniji rekord koji ima, a promocija ne promoviše ništa od toga. To nije neutralnost. To je marketinško odeljenje koje ume da prodaje samo nasilje i pojaseve, dok sedi na priči o dugovečnosti koju bi svaka druga sportska liga pretvorila u mesec dana sadržaja.

Sama borba

Ništa od ovoga ne čini subotu ceremonijalnom. Magnyjevih poslednjih šest glasi 3-3: pobede predajom nad Jakeom Matthewsom, nokaut Elizeua Zaleskog dos Santosa, finiš Mikea Malotta, i porazi od Michaela Moralesa, Carlosa Pratesa i Amosova, što će reći tri najopasnija mlada velteraša koja su mu mogla biti servirana. Šablon kasne faze Magnyjeve karijere je dovoljno jasan: još uvek pobeđuje srednju klasu divizije, a gubi od njene budućnosti.

Brahimaj je srednja klasa, bar na papiru. Ima 33 godine, u UFC-u je 5-4, a četiri od njegovih pet pobeda su predaje, što je bitno protiv borca koji je upravo izgubio predajom. Kladionice naginju na njegovu stranu, Magny je blagi autsajder. Tridesetdevetogodišnjak koji dolazi posle poraza gušenjem protiv specijaliste za gušenja je zaista opasna pozicija, i ako Brahimaj pobedi, potera za rekordom je verovatno gotova.

I upravo zato termin toliko bode oči. Ako je ovo kraj najmanje slavljene knjige rekorda u istoriji UFC-a, desiće se dok se sedišta još pune.

Rekordi u ovom sportu obično znače pojas koji je neko neko vreme držao. Magnyjev rekord je drugačiji: on je dokaz pojavljivanja, kroz trinaest godina, protiv svih, u diviziji koja ništa ne prašta. U subotu ga brani pred praznim tribinama. Ipak gledajte.