Može li Ian Machado Garry na odluke stići do Makhachevljevog pojasa?

Foto: Новости ННТ / CC BY 3.0

U subotu na UFC 330, Ian Machado Garry dobija priliku za velteršku titulu ka kojoj se pričom probijao tri godine. Dolazi sa skorom 17-1, pobedom nad bivšim šampionom i problemom koji niko u njegovom timu ne želi da imenuje: nije završio protivnika pre kraja borbe još od 13. maja 2023. Do večeri borbe to će biti 1.190 dana. Šest uzastopnih borbi, šest odluka.

Da prvo raščistim svoju pristrasnost. Volim da gledam Garryja kako radi. Igra džeba i uglova koju je pokazao protiv Belala Muhammada u novembru bila je jedan od najčistijih primera poentiranja koje je divizija proizvela, a izdržati 25 minuta sa Shavkatom Rakhmonovim i izgubiti samo na sudijskim listićima nije nešto zbog čega se treba izvinjavati. Ovo nije tekst o tome da li je Garry dobar. Ovo je tekst o tome šta se, istorijski gledano, dešava izazivačima koji na titulsku borbu dolaze onako kako on dolazi na ovu.

Zato sam izvukao svaku završenu UFC titulsku borbu iz naše baze podataka i o svakom izazivaču postavio jedno pitanje: koliko je uzastopnih borbi završenih odlukom nosio na leđima kada je zakoračio u kavez?

Uzorak

Sedamnaest izazivača ušlo je u UFC titulsku borbu sa četiri ili više uzastopnih rezultata odlukom. Evo kompletne liste, i kako se svako od tih večeri završilo.

Četiri pobede, dvanaest poraza, jedan nerešen ishod. To je stopa uspeha od 23,5 procenata.

Radi konteksta: kroz celu evidenciju, 488 izazivača ušlo je u UFC titulske borbe, a 185 njih je pobedilo. To je 37,9 procenata. Dođite na nizu odluka i vaše šanse padaju za više od trećine.

I biva sve gore što je niz duži. Garryjev niz je šest. Sedam izazivača ušlo je sa šest ili više uzastopnih odluka. Jedan od njih otišao je sa pojasom.

Izuzetak nije utešan

Taj jedan pobednik je Petr Yan, pre osam meseci na UFC 323, sa sedam uzastopnih rezultata odlukom pred revanš sa Merabom Dvalishvilijem. Na prvi pogled to je Garryjev plan. Pogledajte bolje i nije.

Yan je bio bivši šampion koji je već završavao bantamveldžije titulskog nivoa pre nego što je njegov niz odluka počeo. Njegov niz bio je stilsko prilagođavanje u najdubljoj diviziji u sportu, a ne obrazac cele karijere. Garry ima tri nokauta u jedanaest UFC borbi, sve protiv nerangiranih protivnika, i nikada nije završio nikoga sa brojem pored imena.

Ostala tri pobednika pružaju još manje utehe, jer su dvojica od njih pobedila radeći upravo ono što navodno nisu mogla. Miesha Tate ušla je na UFC 196 sa četiri uzastopne odluke i ugušila Holly Holm do nesvesti u petoj rundi. Leon Edwards ušao je na UFC 278 sa četiri uzastopne odluke, izgubio četiri runde od Kamarua Usmana, a onda pogodio najpoznatiji visoki udarac nogom decenije. Trgovci odlukama koji su pobedili uglavnom su prestali da budu trgovci odlukama na jedno veče. Samo su Yan i Demetrious Johnson zaista stigli do zlata na odluke, a Johnsonu je trebao podeljeni listić da to uradi protiv Joea Benavideza za upražnjeni pojas.

Postoji ovde i fusnota o veličini. Yan, Johnson i Tate su to izveli u manjim divizijama, gde su sudijski kartoni prosto deo nameštaja: u našoj evidenciji mečevi u muva i bantam kategoriji završavaju se odlukom u oko 54 procenta slučajeva, naspram 47,4 procenta u velter kategoriji. Jedini koji je to izveo u Garryjevoj kategoriji bio je Edwards, i za to mu je trebao visoki udarac nogom u glavu.

Porazi nisu tesni

Drugi obrazac u toj tabeli je ružniji. Od trinaest izazivača koji nisu uspeli, osam nije čulo poslednje zvono. Maynard, nokautiran. Cerminara, zaustavljena. Eye, visokim udarcem poslata u kompilacije. Covington, slomljen u petoj. Sylvia, Jackson, Borg, predali su se. Cejudo, zaustavljen u prvoj.

Postoji logika u tome. Izazivač koji ne može da završi borbu prepušta svaku razmenu rizika. Šampion zna da je najgori realan ishod bilo kog pojedinačnog trenutka izgubljena runda, pa šampion može sebi da priušti da se posveti napadu. Izazivač ne može nikoga da natera da plati za tu posvećenost. Kroz 25 minuta, ta asimetrija se gomila, i obično se gomila naglo.

Digresija koju tabela ne ističe dovoljno: četiri od tih trinaest neuspeha, Eye, Carmouche, Cerminara i Fiorot, servirani su Valentini Shevchenko. Slaganje izazivača sa malo završnica protiv velike šampionke očigledno je obnovljiv resurs.

Čovek preko puta u kavezu

Sada stavite Islama Makhacheva na drugu stranu ove matematike. Njegov skor je 28-1. Dobio je šest uzastopnih titulskih borbi, četiri završnicom. U svom pohodu sa lakom titulom naterao je na predaju Charlesa Oliveiru, Dustina Poiriera i Renata Moicana i nokautirao Alexandera Volkanovskog u jednoj rundi. Kada se popeo i uzeo velterški pojas od Jacka Delle Maddalene u novembru, uradio je to na dosadan način, pet rundi kontrole, što se kod njega računa kao mirno veče.

Kladionice su sve to upile. Kod kladionica koje pratimo, Makhachev stoji oko -340, otprilike 77 procenata implicirane verovatnoće kao favorit, dok je Garry na oko +270. Tržište ne procenjuje bacanje novčića između elitnog šampiona i elitnog izazivača. Procenjuje tačno ono što gornja tabela procenjuje: izazivači sagrađeni kao Garry obično ne uspevaju da ispune najveće obećanje večeri.

Ništa od ovoga ne kaže da Garry gubi u subotu. Edwards je u toj tabeli upravo zato što je istorija tendencija, a ne zakon, i Garry je bolji atleta od većine te sedamnaestorice. Ali ako pobedi, ubedljivo je najverovatnije da to uradi na sudijskim listićima, tri sudije, 25 minuta, nula prostora za jednu lošu razmenu protiv najzagušljivijeg borca njegove ere. Niko u istoriji UFC-a to nije izveo kao prvi put izazivač na ovako dugom nizu.

Garry stalno ponavlja da kod Makhacheva vidi stvari koje niko drugi ne vidi. U subotu saznajemo da li je jedna od njih poslednje zvono.